Author Archives: lombardos

Metropola. Pet sati. Beli cvet I reč koju sam zamislila… Ma ne, možeš ti to i bolje… ironično je govorila sebi. Isti grad, sat vremena ranije i devet belih cvetova, Continue Reading →

Crvena haljina. Nosi je kada pleše sebi … Sama je na bini. Udara nogama o pod.. jedan, dva, tri. Leva, desna, leva… Lagano se okreće oko svoje ose, prstima pridrzava Continue Reading →

Reči su konačno dobile svoj pravi oblik. Nisu više ni oble, ni okrugle, ni spirale, šiljate su i ne uklapaju se u sliku. Sivo je nebo, ja sam siva. Lepo Continue Reading →

Neću se ponašati onako kako očekuješ i neću reći ono što misliš da treba ta odgovorim jer, na takvo pitanje svaka bi žena odgovorila isto. Iznenađen si mojim odgovorom i Continue Reading →

Bila je oduševljena plesom i celom pričom, način na koji je neko opisao svaki njen pokret, svaku njenu reakciju na to savršenstvo. Zamišljala je sebe tamo, na licu mesta. Osetila Continue Reading →

Pomeram put pred sobom i pokušavam da vidim, da shvatim kad pogrešno vidim, kad ne vidim, da li uopšte ikada vidim sliku onako kakva zaista jeste? Šta sam krivo shvatila? Continue Reading →

Hoću da zaboravim sve. Samo da čujem ono PUF!!! I onda kao prelepi mehur od sapunice, da nestane u par kapi i… te kapi se osuše, ili ih popije žedna Continue Reading →

Jutro pet sati. Na prvi zvuk alarma je već bila na nogama, protegla se kao mačka I uputila ka kuhinji. Voda šušti, puni polovinu džezve I odlazi u kupatilo gasi Continue Reading →

Kad god bi se nesto što mu se ne svidja dogodilo, on bi tražio protivnika, protivnika dovoljno jakog sa kim se može pošteno boriti. I naravno pobediti ga svojim najoštrijim Continue Reading →

Šoljica čaja je stajala na radnom stolu. Uzela je knjigu i tražila stranicu do koje je stala. Nekim čudom stoper nije bio u knjizi već na radnom stolu. Setila se, Continue Reading →