Tri cigarete…

Jutro pet sati. Na prvi zvuk alarma je već bila na nogama, protegla se kao mačka I uputila ka kuhinji. Voda šušti, puni polovinu džezve I odlazi u kupatilo gasi bojler I uzima telefon. Mota plejlistu I zaustavlja se na pesmi.. Valerie… sa prvim zvukom pesme melodija obuzima njen telo I pokreće ga… seća se joge I opuštanja….Tuš….vrela voda, izmiče se I namešta mlaku, tako je bolje, Amy I dalje peva a ona ipak samo otvara usta a tuš joj služi kao mikrofon….
Izlazi iz kade I obmotava se peškirom. Dokuvala je kafu I odlazi u sunčanu sobu. Oblači belu košulju I crne pantalone. Pali cigaretu I sada iz kupatila dopiru zvuci pesme Fresh…
Cigarete!!! Obećala mu je samo tri, ovo je prva. A ne, ne, ne, tri cigarete na poslu… uh… odahnula je I rešila da ne razmišlja više o tome. Da li je on stvarno pomislio da ću na poslu upaliti samo tri cigarete? Da li sam I ja to pomislila? Ma daj… nema šanse. Reći ću mu da sam ga poslušala ali u stvari ja to ne moram da uradim. Ne! To nije laž to je samo ugađanje. On samo glumi neku veličinu, hmmm, zašto ne bih ugodila njegovom egu, ja ništa ne gubim on verovatno puno dobija. Da! Odlučila sam biće kako on kaže, mislim, reći ću mu tako a uvek će biti kako ja hoću.
Posao, dosadan posao I hiljadu ljudi… danas sam psihoterapeut. Prva seansa počinje… a ne, to nije seansa on mi je ipak najbolji drug, volim njegove priče. Volim kad mi govori o svom životu.
Šomi mu se nije javio. Nije siguran šta želi. Nekad je previše hladan a nekad je previše gej. Kaže da će poludeti sa njim, ne može više da izdrži a opet ne može ništa da preduzme.
Razumem ga I savetujem ga najbolje što znam. Kao I uvek odlazi od mene sa ogromnim osmehom I savršeno đuska I peva pesmu koju ne podnosim… “ Be my husband man I be your wife “…
Govorim glasno u sebi “ Ah kako mrzim ovu pesmu” ali mu se ipak smejem jer on je bolje peva od Nine Simon.
Zatim dolazi žena koja ne veruje da se njen parfem oseća toliko kako se oseća i govori o tome kako svi ljudi nju lažu i kako nije dovoljno crna jer solarijumi nisu kao što su bili i podstiču rast dlaka na njenim rukama. Moj mozak je šokiran glupostima koje ta žena izgovara ali uz osmeh joj govorim da je preosetljiva i da će joj sutra sve to izgledati sasvim u redu.
Dok zamišljena stoji na vratima savetujem je da bi mogla promeniti solarijum ukoliko nije sigurna da je dobar. Ona vrišti od sreće kao da sam izmislila neki novi svet i govori mi…. Meni tako nešto nikada ne bi palo na pamet. Ostajem nema i iznenadjena, prestaću zauvek da govorim, mislim u sebi. Za njom dolazi čovek koji godinama pokušava da ostavi cigarete i nikad mu ne uspeva. Žali mi se, govori kako juče nije zapalio ni jednu, kako sada gori od želje da zapali. Nudim ga mojom cigaretom, on je uzima bez razmišljanja i sa osmehom odlazi. Na vratima ga zaustavljam rečima: “ Nešo, ti u stvari ne želiš da prestaneš da pušiš, zašto jednostavno ne prihvatiš to.” Zastaje na sekund, gleda belo u mene i vraća mi cigaretu, govori mi da sam u pravu i odlazi do trafike da kupi cigarete. Reč cigareta mi odzvanja u glavi. Uzimam cigaretu koju mi je Neša vratio i odlazim u salon keramike da je zapalim jer je u mom uredu pušenje dozvoljeno tek posle tri. Palim cigaretu i otvaram mail…