Egoisto…

Kad god bi se nesto što mu se ne svidja dogodilo, on bi tražio protivnika, protivnika dovoljno jakog sa kim se može pošteno boriti. I naravno pobediti ga svojim najoštrijim oružjem. A odmah zatim likovati, pumpati svoj ego, srozavati protivnika na najbolniji i najjadniji način tako da u njemu probudi i emocije koje ne poseduje. Želeo je da izazove nešto, da sebe predstavi nedodirljivim, nepobedivim, najboljim, najpametnijim, najlepšim, najrečitijim…. da uništi sve nežno, sve tanano što ga je dotaklo jer on je… on je ono što on kaže da je, ne ono što će neko o njemu pomisliti. Voleo je sebe, vežbao je tu ljubav godinama, borio se sa mnogim frustracijama i kompleksima, i izborio se. Sad je postao tako snažan, tako jak čovek, sila živi u njemu. Ta sila, ta sila je njegova najveća tragedija. Tako je žalosno, tako je žalosno ne osećati kada se predje granica, kada je trenutak da se prestane sa ponižavanjem, kada je momenat da se prestane sa svim. Sada mi je potpuno jasno zasto će ipak na kraju ostati sam…. zato što nikada nije niti će pokušati da voli druge kao što voli sebe. Ha, znam… reći će on nije sposoban da to oseća… a ja ću mu reći, nekada nisi voleo ni sebe eto… ipak si uspeo iako si mislio da je nemoguće.