Plesala je po kiši…

Bila je oduševljena plesom i celom pričom, način na koji je neko opisao svaki njen pokret, svaku njenu reakciju na to savršenstvo. Zamišljala je sebe tamo, na licu mesta. Osetila je svaku kapljicu kiše i svako njeno slivanje niz telo. Ježila se sve vreme i osećala mokru ulepljenu kosu na licu a usnama je vapila za kapima kiše. Plesala bi baš tako da je bila tamo i ne bi je bilo briga što bi ljudi gledali u nju. Plesala bi sa kišom dozvolila joj da slepi haljinu uz telo a ruke bi podigla u vazduh i pokušavala da dohvati svaku kap. A ona kapljica koja bi pala izmedju kažiprsta i srednjeg prsta, nju bi primakla usnama i nežno je pokupila odatle. Baletanke bi skinula i šljapkala bosa po vodi, tako da raspršti sve barice oko nje. Kiša bi joj ljubila tabane i stopala i nožne prste. U glavi bi joj zvonila divna muzika i ništa je ne bi moglo zaustaviti. Trnci bi joj sve vreme prolazili telom i to bi bio taj kontrast, taj kontrast za kojim čezne. Bila je zaljubljena u kišu i u tom plesu je vodila ljubav sa njom…