Metropola. Pet sati. Beli cvet I reč koju sam zamislila…
Ma ne, možeš ti to i bolje… ironično je govorila sebi.
Isti grad, sat vremena ranije i devet belih cvetova, cvet ne sme biti ruža.
Mrzim ruže i dalje… tri reči koje sam zamislila i…. minimum dvadeset i jedna poruka do tad, od ovog momenta.
Nijedna poruka ne sme sadržati slovo V ili Lj, nijedna poruka ne sme imati samo jednu reč koja je manja od tri slova.
Tačku ili tri tačke ne računam, rekla sam SLOVA.
Zbir brojeva TOG dana ne sme biti neparan tako da jasno nagoveštavam da nije jednocifren i mora biti onaj dan koji sam ja htela da bude, mora mbiti drugi mesec u godini… Staviće crveni ruž, imaće lokne i satensku traku u kosi ili mašnu…
Maramu oko vrata i zavodljiv pogled.
Biće nemilosrdna i bezobrazna, bezdušna i ohola.
Tri reči će joj popraviti raspoloženje a poklon mora biti neopipljiv, nov i nikad viđen.
Tog dana će padati kiša i biće srećna, držaće je za ruku i pomoći joj da preskoči sve barice. Imaće nešto narandžasto na sebi možda osmeh ili boju glasa.
Biće srećna svakako, jer taj dan se bliži i konačno će se videti ko je ko.