Author Archives: lombardos

Probudila me je muzika, zvuk prirode. Ptice…. godinama unazad pevaju istu muziku, onu koja nikada ne dosadi. Divna je, ne iritira, ona opušta i budi te tako što te tera Continue Reading →

Zrak svetlosti probija tamu…. Tami to predstavlja nešto mnogo veće od sasvim malog i tananog zračka svetlosti. Svetlost ubija sve izmišljene slike koje se stvaraju u tami…. Dokle god sunce Continue Reading →

Nešto se pomerilo, za jedan milimetar je dalje ili bliže meni. Ne znam, samo znam da je promenilo mesto. Istina. Saznanje. Neznanje. Točak neizvesnosti se vrti u krug. Tamo gde Continue Reading →

Zaustaviti se, na sekund probati nesto drugo od onoga što treba da se uradi. Stati i shvatiti da nije onako kako misliš da trba da bude. Ne. Ne mogu se Continue Reading →

Suprotnosti u njoj su se spojile. Počinje pesma. Gitara…. španska gitara. Prekida, guši se… Zaustavlja i opet počinje… Fado muzika. Dva andjeoska glasa. Muški i ženski. Ona je u pozi Continue Reading →

Osećaji…. to je ono na šta ne možeš uticati. Ni vežbom ni trudom ničim. Jednostavno se dešavaju, nezavisno od tebe u zavisnosti od mnogo čega drugog. Kažu ti…. ma prestani Continue Reading →

Jutro me je probudilo. Sunce je ugrejalo celu unutrašnjost mog tela. Obnovilo je svaku ćeliju. Srećna sam. Ljubav je u meni. Ljubav je svuda oko mene. Mogu je osetiti i Continue Reading →

Sva životna energija je zatreperila u meni, svaki nerv je plesao i želeo da izbije vani da probije kožu i oseti moć. Godinama se nisam tako osećala, nisam nešto toliko Continue Reading →

Ispred slike sam. Ispred velikog umetničkog dela koje se zove život. Pre mene su na ovom mestu stajali mnogi i iza mene je veliki red. I svi ćemo shvatiti suštinu Continue Reading →

Ne volim što je voda mokra I što ne umem hodati po njoj ali to ne znači da je moram mrzeti. To ustvari ne znači ni da je ne volim, Continue Reading →