Slika…

Ispred slike sam. Ispred velikog umetničkog dela koje se zove život. Pre mene su na ovom mestu stajali mnogi i iza mene je veliki red. I svi ćemo shvatiti suštinu slike. Svako na svoj način. Ali bar ćemo svi biti saglasni da je to slika. Neki će je pogledati i reći da su je već negde videli, okrenuti se i otići. Drugi će se videti istaknute delove slike, obratiće pažnju na velike i privlačne oblike, proučavaće ih i u sebi misliti kako se umetnik nije dovoljno potrudio da dočara stvarnost slike. U sebi će govorit kako bi oni to mnogo lepše uradili i kako ni malo nisu očarani delom.
Neki će obraćati pažnju na boje, na njihovu usklađenost i kontrast, a ostatak slike neće ni videti.
Neki će se pitati kojom tehnikom je rađeno, koji je materijal upotrebljen. Da li je to ulje na platnu ili to uopšte nije platno? Postaviće hiljadu pitanja o nastanku slike i još hiljadu o tome šta ona predstavlja. Neki neće ni videti suštinu slike nego će od nekih sitnih delova slike stvarati svoju predstavu o njoj, tumačiti na njihov način. Sami će sebi predstavljati mistične znakove slike i njihovu dubinsku vrednost, tražiće sve skriveno u njoj i pokušavati da to oštrim okom otkriju.
I sve to ni malo neće uticati na sliku, neće menjati njen oblik, suštinu niti način i tehniku kojom je rađena. Neće menjati njen prvobitni cilj sa kojim je to i postala od ruke stvaraoca.
Slika je takva kakva jeste, na takav način urađena. Možemo je prihvatiti ili ne prihvatiti kao umetničko delo ili kao sliku uopšte. Možemo je kritikovati ili hvaliti. Možemo sa nekim polemisati o njoj i mogu nam se mišljenja potpuno razlikovati ili mogu čak biti ista. Neko nam može skrenuti pažnju na detalje koje ne vidimo na slici. Možda ih ni posle toga ne sagledamo tako. Ili nam ti detalji mogu biti sumnjivi i izazvati neko potpuno novo mišljenje o osobi sa kojom govorimo o njima. Jedna slika se može tumačiti na mnogo načina. Pogled na istu sliku se menja u zavisnosti od ugla posmatranja, od posmatrača, od trenutnih osećaja, vremena, prostora… svega.
Ispred slike sam. Ispred velikog umetničkog dela koje se zove život. Posmatram je i divim joj se jer dok u nju netremice gledam shvatam da će je svako oko, svaka duša i svako biće videti na sebi svojstven način.
Poraženo stojim pred tom umetnošću i nemam hrabrosti da bilo šta kažem, samo je puštam da me ponese….