Author Archives: lombardos

Neću više pisati, prsti će biti mirni i raditi samo ono što im ja kažem. Osećaj tinja u meni kao sveća u limu. Vosak je potrošen a ona i dalje Continue Reading →

Na relaciji večnosti… između neke vrste zabave i inata, bez ljubavi… sa ljubavlju, u okolnostima i krivici koja to nije već je samo izgovor da je sve u redu a Continue Reading →

I eto me, na samom početku kraja. Vreme više nije važno, ni mesto, ni datum, ni ja. Rubikova kocka. Moj najveći neprijatelj i najmiliji drug. Zagonetka svih zagonetki. Igračka života Continue Reading →

Ovaj je ples samo za njega. Ovaj se ples zove igra. Igra bez pravila igra bez prestanka. Izmedju njih su vreme I prazan prostor, neko mora napraviti prvi korak… Takt Continue Reading →

Odupreti se. Zaustaviti misli, zaustaviti osećaje onda kada znaš da nešto nije u redu. Ne dozvoliti trenutku da nadvlada večnost I pitati se da li su se trenutak I večnost Continue Reading →

KAD SAM BIO GARAV. U ona davna i daleka vremena, kad sam bio dečak, imao sam u osnovnoj školi druga Mileta Petrovića, malog buljookog Ciganina, koga su zvali Mile Glupavi, Continue Reading →

Napetost je rasla… Treba ispratiti melodiju, usaglasiti misli I osećaje, tako što će naterati telo da oseti svaku notu , boju glasa i energiju, da oseti eksploziju emocija, a da Continue Reading →

Metropola… Nesto pre pet sati… Cekao je… Izasla je iz zgrade I ugledala osmeh I oci… Sve je prestalo da postoji, sve sem njega. Ni jedan problem nije bio toliko Continue Reading →

Stajala je ispred otvorenih vrata,glava joj je bila spuštena a misli su lutale. Kako ce se popeti na taj visoki stepenik i ući u voz sa teškim koferom? Gomila ljudi Continue Reading →

Sa lakoćom je uspevala da isprovocira i izvuče najskriveniji deo njegovog razmišljanja. I, mada je često bila u prilici nikada nije likovala zbog toga. Nikada ga nije ni krivila zbog Continue Reading →