Tišina, to je kada ne čuješ ništa i to ti prija. Praznina to je kada ne čuješ ništa, ne vidiš ništa i ne misliš ni na šta. Ali to nije ni malo loše. To je trenutak kada tvoje biće želi da se isključi na trenutak da bi nakon toga moglo da ponovo prima i daje. Ti ne možeš da utičeš na to, ponekad nisi ni svestan toga, jednostavno se desi. Jedino tada možeš da saslušaš, da sagledaš i osetiš samog sebe. Tek onda kada isključiš misli i zatvoriš oči. Misli te stalno teraju da veruješ da je sve ono što se dešava tamo negde unutar tebe neistina, da je izmišljotina, da je mašta. A to je u stvari jedina istina. Jedino tamo si stvarno Ti. Bez stečenog mišljenja, bez predrasuda, bez frustracija… Ti si ono što osećaš i ti si ono što je tvom umu teško da prihvati. Ti si ono unutra. Umu je teško da prihvati sve ono što je nelogično, zato što je on tako naučen, zato što je tako vaspitavan. Zato um i ne može da oseća. Sa dušom je drugačije ona zna da nešto postoji, ona je svesna da neke stvari iako nisu vidjive i opipljive one postoje, ona ih oseća ona ih živi, ali oseća ih samo onda kada o njima ne razmišlja, samo onda kada ne dozvoli mislima da svojom logikom podvrgne njeno postojanje. Da bi telo funkcionisalo ono ne upotrebljava um, ni logiku, ono samo od sebe funkcioniše i kada mislimo i kada spavamo i kada ne mislimo, telo radi instiktivno ne traži ničiju pomoć da bi funkcionisalo. Isto tako je i sa osećajima samo što im mi razmišljanjem ne dozvoljavamo da sami funkcionišu. Ali oni su ponekad jači i od misli i od svake logike. Izađu na površinu bez obzira na sve.To je kao kada se zagledamo u jednu tačku, naš um nam je dao taj zadatak, da gledamo u tu tačku i da ne trepnemo. Možemo izdržati nekoliko trenutaka ali kada prođe određeno vreme bez obzira na naređenje uma kapci će sami trepnuti. Praznina nije ništa loše. Praznina si pravi Ti. Praznina to je kao kada neko svira bubanj- bubanj je prazan iznutra, zato možete da svirate na njemu. Njegova praznina je ta koja vibrira taj divan zvuk koji se čuje i nastaje iz praznine.
Tišina ,pisao samo njoj ,predivna zna biti ,tišina u kojoj se osjeća,ćuti …tišina koja isprića milion rijeći a u svojem miru opstoji ..prelijepo 🙂
Hvala ti…
Tesko je razumeti prazninu i tisinu, jos teze je prihvatiti ih… a onda kada to uspes, taj trenutak je neprocenjiv.