Sa lakoćom je uspevala da isprovocira i izvuče najskriveniji deo njegovog razmišljanja. I, mada je često bila u prilici nikada nije likovala zbog toga. Nikada ga nije ni krivila zbog toga. On bi često zbunjeno stajao pred njom i bio u stanju da je svo vreme posmatra, da prati svaki njen pokret,da uhvati svaki njen pogled, da isprati svaku liniju njenih usana.Ponosno je stajala pred njim, važno je govorila, nikada premalo,nikada previše, taman onoliko koliko treba. Smatrao je sebe bitnijim od nje ali je na kraju ipak žudeo za njenim odgovorom, bio željan njenog mišljenja. Njen sud nikada, pa ni u situacijama u kojima bi ona mogla biti povređena, nije bio pristrasan, niti nepravedan.Vodila je računa o svakoj izgovorenoj reči. Da ta reč ima potporu,da ima značenje i vrednost.
Ponekad je smatrao oholom, sebicnom iljubomornom ali je ipak duboko u sebi znao da ona nikada ni zarad svoje srece ne bi osudila pravdu. To je bio problem. Što on iako se kleo a ona ćutala o tome imala je mnogo više poverenja u njega negoon u nju. I znala je i čvrsto i ponosno stajala iza toga da nikadane bi učinila bilo šta što bi moglo nekoga da povredi zarad njenesreće.
Probudila ga je a on je mislioda i dalje sanja.
Bas mi se svidja tvoj blog! 😀
Hvala lepo 🙂