Passions…

thumb

Pogleda uperenog ravno u nju. Divio se postojanju tog bića.
Veličao je svaki njen pokret a hranio se njenim rečima. Bila je Boginja i Djavo, bila sve što valja i ne valja. Davala mu je moć a uzimala svu njegovu snagu. Ništa nije radila. Samo je bila ono što jeste. Govorila ono što misli, radila ono što želi i plaesala osećaje. Njen ples nije bio običan. Jednim je okretom umela dugu da napravi. Paleta emocija bi se rasula, a šarene boje bi ga obuzele tako da ni sam ne zna kojom bojom razmišlja.
Bio je gord i jak. Muškarac kakav se samo zamisliti može.
Ali pred njenim činima bi radio samo ono što njeni osećaji bude u njemu. Začarala ga je, namamila, bez ijedne reči, bez ijednog pokušaja da to uradi. Borba ega i emocija uvek završavaju porazom. Poraženi kraljicom plesa. I tada ne bi bilo važno ko je izgubio a ko pobedio. Igra bi se uvek nastavljala samo bi menjala vreme i mesto. Gasila noć a palila dan. U kosi je nosila najopojnije mirise, otrove koje zamrače um. Ali onda kada ona nije tu, njegova bi snaga mogla da nadvlada sve. Njegova bi moć bila neustrašiva. Samo onda kada ona nije tu. Ona nije znala za borbe, volela je samo igru. Nikada se nije služila trikovima. Instinkti su ti koji bi je naveli na prave korake, one kojima osvaja i najvećeg ratnika. Njena lepota nije ležala u telu, niti u licu, njena lepota je izbijala iz nje. Na izgled naivna devojčica koja bosa skakuće po podijumu za igru, ona koja puža sklanja sa ceste i vraća ga u travu, ona koja kao vilinskim prahom rasipa osmehe po licima tužnih ljudi i smeši se, uvek se smeši.
Prokleta zbog dobrote, prokleta zbog lepote, prokleta što uvek zna više nego što treba, samo zato što osluškuje, samo zato što želi da čuje…
Baš ona… neka izgori ili neka bude samo njegova…

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*