Jednostavno…

Reci, reci one najgore reči što ti stoje.. tamo, tamo negde duboko u tebi. Slobodno izbaci to iz sebe. Mrzi me, preziri me, pljuni me u lice. Objasni mi ponaosob šta si sve uradio zbog mene, za mene.
Koliko si se puta potrudio da budeš ovkav I onakav da bih ja bila zadovoljna I da bi mi udovoljio. Ne. Ne. Ne.
Nisam nezahvalna ali ne prihvatam ništa namešteno, ne prihvatam ama baš ništa što nije poteklo iz osećanja. Ne treba mi tvoj trud da bih se ja osećala bolje, ne treba mi da bilo šta radiš da bi očekivao bilo šta od mene. Uradi, molim te uradi samo ono što želiš da radiš,ne zbog mene zbog sebe. To je poštovanje, ono drugo, to nije ljubav,to je sažaljenje. To je najljigavije sažaljenje na ovom svetu. Nisam ja u zivotu do ovde došla da bi jedan Ti radio stvari da ja budem srećna I samo zbog toga. Da mi kad uradiš nešto kažeš “ ni to ti nije dovoljno “. Naravnoda nije, nikad mi ništa nije dovoljno što nije vodjeno osećajima. Ne treba mi ništa, ama baš ništa neću,ne želim. Nameštenih momenata sam najviše doživela. Da li si čuo pesmu “ Less is more “, ne verujem da si je čuo, poslušaj je nekad, ne zato što sam ti rekla I ne sada dok ovo čitaš, nego onda kada osetiš potrebu za tim, ako se to ikada desi.

Reci mi šta god hoćeš, uradi šta ti je volja, budi šta god hoćeš…ja ću te svejedno voleti. Ne zato što si zaslužio… Ne!!! Voleću te zato što to osećam prema tebi… bez razloga, bez povoda…jednostavno…