Čvrst, jak nesalomiv. Ne može se zgaziti nogom, ne može se razbiti ako ga baciš, zapravo nisam sigurna da li se oklop kornjače uopšte može uništiti. Oseća sigurnost u njemu, nedodirljiva je, može da se uvuče i da izađe kad god poželi. Taj isti oklop naziva svojom kućom, ne skrovištem.
Oklop… Kiše mu ne mogu ništa, vetrovi ga ne mogu oduvati, sunce ga ne može spržiti, jež ga ne može ubosti. Ruka koja ga mazi… uzaludno to radi jer kornjača to ne oseća. Ruka samo prividno oseća tu konekciju, taj hladan osećaj kad dodirne ali nije svesna da time nije dospela do kornjače već i dalje dodiruje samo oklop. Nedodirljivo, nepobedivo, lagano korača kroz svoj život zaštićena od svih spoljnih uticaja. Bez osećaja… bez čula. Podeljena na život spolja i život unutra istovremeno. Njena je najveća mana što koliko god želela da bude slobodna, sa sobom mora nositi oklop ali čim oseti nešto novo, nešto drugačije, nešto čudno, začas se vrati u svoj svet nedostižan ostalim živim bićima. Tu se krije i beži od svega neprihvatljivog, od svega novog, od svakog približavanja, sigurna baš tu u svom malom kutku, zaštićena svojim nesalomivim oklopom.
To uopšte nije prednost, hmmm… ona to sigurno ne bi radila da bez tog istog oklopa nije samo jedan sasušeni jadni gmizavac…
Postoje i ljudi koji tako žive,odsutni od svijeta zatvoreni u školjku samo svojih misli ,ponekad samodostatni koji na kraju trag hladnoće ostavlja ,svijet tugom i samoćom prožet …..eto jadna kornjača ,možda bi i ona odbacila taj oklop ,taj život ,to sve za samo tračak svijetla boljih i toplijih dana heheeh 🙂
Mutne su mi kornjače( ljudi), mada mislim da su one srećne u svom oklopu i da se upravo zbog njega osećaju važno. Oklop ih nekako lažno predstavlja.
Taj Oklop ….Vjerovatno je tako …..ušuškamo se u nečemu u čemu se dobro osjećamo jer mislimo da ne postoji bolje ,osjećamo se sigurni,postojani i ne želimo promjene ,oklop i tako zaokružuje neku zaštitu..ali kako kažeš osječaju se srećni ,važni …ja bih dodao po jednom tvom postu srećni su ali nisu (iskreno srećni ) a ta riječ “iskren” potpuno mijenja shvačanje svake riječi …..
Lombardos mogu reći ti si neiscrpni bezdan promišljanja ,stvarnih osjećaja i posebne bistroće srca ..
Pišeš onako kako i promišljaš o tome..neću više pisati da ne pokvarim post !!!!
🙂
Problem nastaje kada ljudi taj oklop shvate kao nešto dobro a ne nesto sto ih sprečava da dožive različite osećaje na sopstvenoj koži i tako se skrivajući ispod oklopa misle da će biti srećniji jer su zaštićeni povrede, bola… Ali zaboravljaju da su takođe zaštićeni i svih onih drugih divnih osećaja.
Kako si to samo lijepo rekla !Život uz pregršt iskušenja , problema i tuge ispunjen je tolikim neopisivim dobrima poput mira,blagostanja sve od sreće do ljubavi ……
Ako ne radiš ništa po pitanju promene kako očekuješ da se bilo šta promeni? Naviknuti na šablon ” takav sam šta ću, ja se ne menjam ” tražimo od drugih da nas pprihvate a sami sebe ne prihvatamo. Mislimo da je nemoguće da se promenimo i tu leži svo naše neznanje. Znamo šta se ne menja, samo ono što je mrtvo, pa čak i ono se menja… Kako se onda ne menjam? Stvar je u tome da se plašimo promena. Plašimo se da se pomerimo sa mesta na kome smo, plašimo se da izađemo iz oklopa… Plašimo se da živimo punim plućima i zazadovoljavamo se sitnicama, jer nismo ssvesni nemamo pojma u čemu sve možemo uživati samo ako pokušamo da se promenimo. A sve to ili većina tih stvari nam je dostupna, šteta što smo gluvi da ih čujemo i slepi da ih vidimo…
Sve rečeno 🙂