Author Archives: lombardos

Da li da ti pošaljem šifrovano pismo pa da mi ga rastumačiš da bih konačno mogla da shvatim sebe? Šta sam htela da postignem? U pravu si, htela sam da Continue Reading →

I šta to bude sa nama… sa nama koji ne znamo šta hoćemo? Jesmo li prevelike kukavice ili previše hrabri? Da li nas plaši mogućnost izbora? Kad god izaberemo nešto… Continue Reading →

– Spremila si igru za mene? Još čekaš? – Nikad ne spremam igru sama se dogodi. I ne igram se namerno, takva mi je priroda. Kad mački baciš klupko igraće Continue Reading →

Strah? U tebi je… vešto ga skrivaš, zoveš ga svim drugim imenima samo ne onako kako treba. Strah te je mnogo čega.. mili moj, ja sam tu I dala sam Continue Reading →

Prvih par nota…. Dobro poznata pesma u pozadini. Kao klatno sata misli poskakuju sa jedne na drugu stranu, čekaju pravi momenat I pravo vreme. Vreme brzo prolazi, reči gube značenje Continue Reading →

Dve reči. Kad i gde? I bio je tu. A ja sam bila princeza. Princeza na zrnu graška. Poljubac… nakon nekoliko sati. Voz, gužva, godpođice i gospođe i jedan nekulturan Continue Reading →

Samo te molim da me pustiš, da me ostaviš na miru večeras… zauvek. Ni sama ne znam šta hoću I zato nemoj da me pitaš. Ako me pitaš reći ću Continue Reading →

Boja bakra…prefinjenost materijala. Osećaj pod rukom. Kad dodirneš hladno je, što ti je bliže više te greje. Svila… hladna, nežna svila. Privlači te, dopada se oku ali vrlo dobro znaš Continue Reading →

Ti! Da, baš ti. Samo tebi ovo pišem a ti ćeš znati da je za tebe. Koliko vremena treba da prođe, da shvatiš da vreme zaustaviti ne možeš i da Continue Reading →

Opet se javio… Palo joj je na pamet da je on u stvari… Od jednom, iz čista mira je počela da razmišlja o tome. Još od prethodnog dana joj se Continue Reading →