Author Archives: lombardos

Koliko košta sloboda? Ne mislim u materijalnom smislu…. Koliko godina treba da prođe da osetiš miris i ukus slobode? Slobode svog uma da misli kako hoće, slobode tvog tela da Continue Reading →

Veliko gvozdeno slovo… osećam njegovu težinu i ne mogu ga prevaliti preko usana.. ne želim da ti kažem, ne mogu da ti kažem… Nije me strah da ću te izgubiti, Continue Reading →

Čvrst, jak nesalomiv. Ne može se zgaziti nogom, ne može se razbiti ako ga baciš, zapravo nisam sigurna da li se oklop kornjače uopšte može uništiti. Oseća sigurnost u njemu, Continue Reading →

  Zar postoji nemoguće? Da. Postoji, samo onda kad ga uokviriš tim slovima i daš mu na važnosti više nego samom sebi, svojim mislima i mogućnostima, samo tada postoji u Continue Reading →

Trenutak u kom shvatiš da su ti otvoreni svi putevi, da imas svu slobodu i sve mogućnosti da uradiš nešto… da možeš da uradiš nešto, da budeš sa nekim… i Continue Reading →

Prvih par nota… to je klavir. Marama klizi od malog nožnog prsta prema članku i tu se zaustavlja. Još nekoliko nežnih zvukova klavira. Tišina. Klavir prestaje da se čuje. Udara Continue Reading →

Hoćeš li ikada u životu moći da se suočiš sa samim sobom? Hoćeš li moći da prihvatiš odgovor ako si već postavio pitanje? Ili ako nećeš, hoćeš li makar prestati Continue Reading →

Laganim pokretima, nežno, kartu po kartu ređaš, oslanjaš jednu na drugu, vodeći računa da svaka naredna prethodnim ne bude teret i ne sruši ih, već da se pod određenim uglom Continue Reading →

Crtica, tačka, crtica, dve tačke. Uspravno, ne horizontalno. Trenutak koji ne može da se definiše. Nisi siguran da spavaš a dobro znaš da nisi budan. Gde si? Gde se nalaziš Continue Reading →

Idem tako ulicom I svesno skrećem levo, nakon par koraka moje nesvesno me pita zašto sam baš tuda pošla kad i jedan i drugi put vode do moje kuće? Ćutala Continue Reading →