Author Archives: lombardos

Ma daj… Kako da ne. Kad slažeš sebe, taj ” sebe” ne zna da si slagao. I to se onda računa drugačije… to je poverenje? Nisi ti kriv što lažeš Continue Reading →

Zvono telefona je trglo iz razmišljanja. Upisala je i počela da se sprema…. vratila se. Bilo je vreme da nešto odgovori… Nije ovaj petak! Sivo. Sviđa mu se kako razmišljam?! Continue Reading →

Fejsbuk me zove, mislim da ću sada završiti ovaj nivo. Koncentracija kao na jogi. Disanje. Stomak, pluća, vrhovi pluća…izdah dva puta duži. Koncentracija je potpuna, samo još dva kera.. još Continue Reading →

Ne veruje ljudima ali je željan da se neko ko ga ne poznaje postavi prema njemu na drugačiji način, da ga prihvati bez predrasuda i stečenog mišljenja o njemu. Osećam Continue Reading →

Njegova knjiga u mojim rukama. Sada je svi mogu čitati. Ali taj trenutak dok sam je samo ja čitala… pamtiću večno. Svakako da je trebaju čitati, ponosna sam na njega, Continue Reading →

Kafa se više nije pušila. Četiri cigarete i zadnji gutljaj. A sada obaveze. Uradiće to pa nazad na pisanje. Nije imala jogu tog dana, moći če duže da piše, moći Continue Reading →

Da li sam je doživela? Ne. To je pisalo u njoj… retko koje da. Zasto je sve Ne? Nije moguće…. Da li sam to ikada doživela. Da. Upravo sada. Dosadile Continue Reading →

Ne zanima me. Ali…zabolelo me je malo. Izbacio me je iz života i pre nego što sam uspela da uđem. Odzvanjaće mi te reči večno. Ja nikada neću moći da Continue Reading →

Zamišljala ga je. Kakav bi on bio kad bi ga ona zamislila? Nije umela te misli da spoji ni sa jednim fizičkim izgledom. Glas mu je zamišljala… pomogli su joj Continue Reading →

Uh, i to sam završila. Dobro je. Sada idem. Kupatilo, para. Voda se sliva u kadu, puni je. Sapunica raste. Čarape, pantalone, košulja, majica veš…! Jedna noga je u kadi. Continue Reading →